Град вреднији од цареве кћери
Сремска Митровица има своју богату културну традицију чији корени потичу још из времена пре седам хиљада година. С правом можемо рећи да је то град-музеј, јер свака стопа овога насеља чува откривене и још неистражене уметничке вредности из своје древне прошлости које чекају тренутак да изађу на светлост дана. Улазећи у Сремску Митровицу са источне стране поглед нам привлачи чудан вештачки брежуљак Калварија за који познати археолог др Петар Милошевић каже: „Прича о Сремској Митровици почиње баш ту, на Калварији, на том прастаром месту на коме су људи укопали прве земунице, направили прве колибе од блата и плетаре, које су издигле терен из оскудног пејзажа.“ На Калварији су откривени трагови живота неолитског човека старости између 7-6 миленијума пре наше ере, о чему нам говоре предмети од камена и кости.
За овај брежуљак везане су и легенде о закопаној златној капији или прича о постојању тајних врата која воде у дугачки лавиринт до скривеног блага које су оставили грађани древног града Сирмијума бежећи у паничном страху пред страшном најездом варварских племена. Легенда каже да је овај мистични брежуљак, Калварију, наредио да се направи краљ Сирм, кога старогрчки историчар Апијан први пут помиње 336 године пре Христа. Питање је да ли је Сирм добио име по граду Сирмијуму, или је, пак, град Сирмијум добио име по трибалском краљу Сирму, кога је победио Александар Македонски по речима старогрчког историчара Абијана.
За овог лепог младог краља, као што пише Светлана Алтер-Владимир, који се сматра чаробњаком и обновитељем љубави, легенда каже да је једног лепог јесењег дана кренуо у лов по обронцима Фрушке горе (Алма Монс) застао крај бистрог извора на Врањашу задивљен прекрасном лепотом девојке која је ту стајала. Задивљен и очаран лепотом њеног витког стаса, дуге црне косе и белог лица са крупним очима млади краљ се силно заљубио у њу. Пошто је девојка била сиромашна и није припадала његовом сталежу краљ је није могао никако оженити. Љубав, која је рођена код ово двоје младих, судбина је раздвојила. Туга и патња била је велика и код младе, лепе девојке и лепог краља Сирма. Краљ је наредио да се у Сирмијуму подигне вештачко брдо, Калварија, одакле је могао сваког дана гледати шта ради његова вољена драга. Она је дан и ноћ седела на извору на Врањашу плачући а њене сузе претварале су се у црне бисере туге и беле бисере љубави које је Сирм прикупљао. Њихова туга остала је вечна. Она је умрла од патње за вољеним краљем, а убрзо за њом умро је и он.
Као сећање на заљубљену, лепу девојку на обронцима Фрушке горе данас су остали географски називи: „Девојачки брег“, „Долина љубави“, „Бисерни извори“, „Девојачка коса“ и „Долина смрти“.
Још један мали споменик смештен је у самом срцу градског парка у Сремској Митровици. Камени цвет-фонтана био би сасвим обичан украс да није везан за легенду која прати његово настајање. Направљен је 1945. Године од стране Рускиње Ирене Нипокојчицкаје, која је, по речима калуђера из манастира Шишатовац, живела далеко од свог родног краја, патила силно за својим завичајем и од туге се разболела да је изгледало да ће умрети. Једне ноћи уснула је велики камени цвет повијених латица и зачула глас који јој је говорио да њена туга престати неће ако направи велики камени цвет да вечно сузи. То је прича, а историја каже да је у Константинополису живео цар Тиберије са својом кћерком године 579. Једног дана код цара Тиберија стижу аварски посланици да у име свог кнеза Бајама затраже од цара да им он отвори капије Сирмијума, а за узврат кнез му нуди своје пријатељство.
Цар му узвраћа да би му прије дао једну од своје две кћери него предао Сирмијум. Тада је настала изрека да Сирмијум вреди више од цареве кћери. Принцеза није могла ни замислити да се уда за варварина Бајама, па је од туге умрла. Њене последње мисли биле су упућене оцу и жељи да задобије очеву љубав. Легенда каже да јој је Бог испунио жељу и претворио је у камени цвет. Тако је настао камени цвет-фонтана у Сремскомитровачком парку који уморном путнику или замореном пролазнику, бар за кратко, пружа уживање и одмор у хладу старих стабала.
Ово је само мали део из богате ризнице древне прошлости града Сремске Митровице где се спајају прошлост и садашњост, историја и легенда и приче које се препричавају. А толико тога неистраженог и неоткривеног у дубинама града чека још тренутак да се прикаже, обелодани и да екипе стручњака: археолога, историчара, историчара уметности, етнолога дају свој научни приказ и отргну их из заборава и мрачних дубина.
Божица Станојевић
