Драган Павловић – ЖОРГА (1953-2026)

И ево нас на крају једне приче.
Не било које приче.
А прича је о једном посебном Јаковцу.
О човеку који није само писао о Јакову.
Он је ову причу започео.
Он је био човек који је покренуо ову страницу и годинама јој давао своје време, своје речи и оно најважније — своју љубав према Јакову и његовим људима.
За њега Јаково није било само место у којем живимо.
Било је огњиште, успомена, припадност.
Били су то људи.
Наши људи.
И зато је писао о њима.
О онима који су овде рођени, живели, радили, стварали и остављали своје трагове. О нашим старима, нашим породицама, нашим обичајима, о времену које пролази, али које не сме да буде заборављено.
Умео је од једне старе фотографије да направи причу.
Од једног имена — читав живот.
Од једног давно заборављеног догађаја — успомену која поново оживи.
И све то није радио само зато што је волео да пише.
Радио је јер је волео Јаково.
Кроз његове речи Јаково је говорило.
А он је био његов глас.
Где год да се о Јакову причало, чули су се и његови Јаковци. Људи широм света сазнавали су за наше село, за његове обичаје, за његове породице, за оне који су га стварали и за оне који га и данас чине живим.
Из њега је Јаково зрачило.
Он му је давао онај посебан сјај по којем се једно место не препознаје само по имену, већ по људима и причама које носи.
И зато његов траг није остао само овде.
Није остао само на овој страници.
Остао је у срцима сваког човека са којим је разговарао, свакога кога је упознао, свакога коме је посветио своју реч, пажњу или причу.
Остао је у људима.

А то је можда и највећи траг који човек може да остави.
И оно што је његове приче чинило посебним био је начин на који је гледао људе.
За њега су људи били људи без мана.
У свакоме је умео да пронађе нешто добро, нешто вредно помена, нешто по чему треба да га памтимо.
Посебно је чувао успомену на оне који више нису међу нама.
О сваком нашем покојнику говорио је лепо.
Са поштовањем, са мером и са оном људском топлином која не тражи ману, већ оно најлепше што је човек оставио иза себе.
Није дозвољавао да се људи памте по ономе што им је недостајало, већ по ономе што су дали својој породици, свом селу и људима око себе.
Умео је да човеку сачува достојанство и онда када га више нема.
И можда је управо зато толико људи у његовим причама препознавало своје најмилије.
И зато су његови текстови били много више од текстова.
Били су сећање једног села.
Били су мост између оних који су били и оних који тек долазе.
А данас, када тебе више нема, остају твоје приче да нас подсете на све оно што си волео.
Остаје ова страница, као сведок једног времена и једног човека који ју је започео.
А остаје и нешто што ниједна страница не може да забележи.
Остаје оно што си оставио у људима.
У сваком срцу које си дотакао.
У сваком Јаковцу који те је познавао.
У сваком човеку који је кроз твоје приче упознао и заволео наше Јаково.
И зато, иако је ово последња прича на овој страници, није последња прича о теби.
Јер приче које су написане срцем не завршавају се последњом реченицом.
Оне настављају да живе у онима који их памте.
А твоја прича живеће у Јакову.
У твојим Јаковцима.
У људима широм света који су, захваљујући теби, чули за једно мало сремско село и осетили колико љубави може да стане у једно име:
Јаково.
И када се једног дана отвори нека твоја стара прича, када се препозна неко лице са фотографије, када неко прочита твоје речи и каже:
„Ово је наше Јаково.“
тада ћеш поново бити ту.
Међу својим људима.
У свом селу.
У својим причама.
И зато ово није збогом.
Ово је само последња прича коју објављујемо на страници коју си ти започео.
А оно што си оставио иза себе не може да се угаси једним последњим текстом.
Захвални смо ти за све што си пробудио у нама и што си нас чувао од заборава.
Сада је на нама да наставимо оно што си започео.
Да чувамо наше Јаково.
Да чувамо наше људе.
Да чувамо наше приче.
И, можда најважније од свега, да сачувамо тебе и твоје приче од заборава, као што си ти толике друге сачувао од њега.
Почивај у миру, драги наш Драгане 🕯️
Твој траг је дубок.
У овој страници.
У Јакову.
У људима.
И у нама.
Твоји Јаковци

преузето са: https://www.facebook.com/jakovosrem